Tokom Vašeg studiranja, često će biti potrebno da istražite određenu temu i predstavite je kroz akademski ili naučni tekst. Sastavni deo pisanja akademskih i naučnih tekstova jeste korišćenje i priznavanje rada autora koji su doprineli znanju u Vašoj disciplini kako biste pružili podršku i dokaze Vašim argumentima i idejama. Pozivajte se samo na izvore koji su relevantni za Vaš konkretan rad. Te poveznice treba da budu smislene i u svom tekstu treba da ih preispitate i vrednujete.
Postoje tri vrste poziva na literaturu: doslovno navođenje putem citata, parafraziranje i rezimiranje.
Kada koristite radove drugih autora važno je da obezbedite mogućnost da se izvor dat u citatu, parafrazi ili rezimeu pronađe dajući priznanje originalnom autoru ili autorima korišćenjem odgovarajućih referenci.
Nepriznavanje rada drugih se smatra plagijatom. Plagijat je posebna vrsta akademskog nepoštenja koja može da dovede do kažnjavanja.
Svrha pozivanja na literaturu jeste da se izbegne plagijarizam, pruže argumentovani dokazi i omogući čitaocima da dalje istraže datu temu.
Korišćene ideje, reči ili bilo koja druga vrsta intelektualne svojine.
Činjenice koje su opšte poznate, na primer, da je Beograd glavni grad Srbije, kao ni poslovice i izreke.
U filmu ćete saznati više o tome šta je svrha pozivanja na literaturu.
Da biste u svom tekstu pravilno priznali rad drugog autora, morate na pravilan način da koristite citat, parafrazu i rezime i to morate da uradite svaki put kada se pozivate na neki izvor.
Pozivi na izvor (reference) se sastoje od dva dela:
Izvori koji nisu korišćeni u radu se ne navode u spisku literature.
Postoje različiti stilovi obeležavanja korišćenih izvora u tekstu, odnosno načini na koji pišete reference: Vankuver, APA, Harvard, Čikago i dr. i na internetu možete lako da nađete detaljne opise svakog stila, ali je kod korišćenja nekog stila najvažnija doslednost upotrebe određenog stila u čitavom tekstu. Vaš profesor će Vam dati više informacija o tome koji referentni stil je uobičajen u Vašoj disciplini i koji stil zato treba da koristite prilikom izrade radova.
Citiranje je standardizovan metod prikazivanja korišćenog izvora i ideja u nekom radu. Citiranjem se korišćeni izvor navodi doslovno od reči do reči, sa identičnim znakovima interpunkcije, velikim slovima i sl. Citat se uvek stavlja između znakova navodnika. Ukoliko neke reči preskačete, treba da preskočeni deo obeležite pomoću uglastih zagrada i tri tačke […]. Izvor se obeležava prema odabranom stilu sa navođenjem stranice. Citate treba da koristite retko i da birate samo one citate kod kojih je važno da nešto predočite baš tim rečima.
Parafraziranje znači da kraći deo izvora kažemo svojim rečima bez navodnika i uz obeležavanje korišćenog izvora prema odabranom stilu sa navedenom stranicom na kojoj se odabrani deo koji parafraziramo nalazi. Za pisanje parafraze nije dovoljno da se samo promeni red reči ili da se reči zamene sinonimima. Parafraza mora da pokaže Vaše tumačenje i interpretaciju izvora u odnosu na temu Vašeg rada. Morate da budete verni ideji autora, jasno pokazujući šta je Vaše, a šta tuđe.
Rezimiranje je koncizan prikaz glavnih ideja celokupnog teksta svojim rečima bez navodnika i uz obeležavanje korišćenog izvora prema odabranom stilu, ali bez navođenja strane jer se rezime odnosi na celokupan tekst. Kod rezimea je važno da ne dodajete svoje tumačenje originalnog teksta, već da ga samo sažmete. Podsetite čitaoca da je neko drugi autor teksta kojeg rezimirate koristeći fraze kao što su "X navodi".
U akademskom pisanju je važno da pokažete zašto je izvor relevantan za vaše pisanje tako što ćete da ih komentarišete. Citate, parafraze i rezimee treba da integrišete u svoj tekst koristeći uvodne fraze kao što su: "prema X…", "u svom delu X diskutuje", "X analizira", "suprotno od X, Y smatra" i slično.
Pogledajte vodič za citiranje.